Tenis je jedan od najlepših sportova za rekreativno igranje, ali takmičarski i profesionalni tenis su nešto sasvim drugo. Pre nego što se upustite u tu avanturu, savetujemo da se konsultujete sa iskusnim trenerima, kao što je Ivan Petković – trener u teniskom klubu i školi tenisa „Haron“, osnivač turnira „TENISKE NADE“, kako biste dobili celovitu sliku.
Kroz ovaj tekst pokušaćemo da pomognemo u tome.

Već 14 godina vodite takmičare iz Srbije i regiona na turneju po Americi. Koliko su internacionalna iskustva korisna i potrebna za razvoj dece i takmičara?

„Pre svega, treba razumeti da je tenis sport u kojem se ubedljivo najviše putuje. Na profesionalnom i juniorskom nivou turniri se igraju na pet kontinenata! Za neke ljude to može biti izuzetno naporno, dok je za druge predivan način života. Zato je važno uzeti to u obzir prilikom opredeljivanja za takmičarsko bavljenje tenisom.“

„Još jedan od sve češćih razloga za bavljenje takmičarskim tenisom jeste i mogućnost studiranja u Americi putem sportskih stipendija. Najbolji način za upoznavanje sa životom studenta-sportiste i stupanje u kontakt sa univerzitetima jeste upravo obilazak istih, što je sastavni deo naše turneje“ – objašnjava Petković i dodaje – „Ponosni smo na činjenicu da je 28 naših igrača završilo ili je trenutno na studijama u Americi, gde su im svi troškovi života i studiranja pokriveni od strane univerziteta, a neki čak imaju i džeparac.“

Šta deca uče igrajući tenis i šta od toga nose u život? Koje su specifičnosti ovog sporta koje utiču na oblikovanje karaktera kod dece?

„Osnovna karakteristika tenisa jeste da je to individualni sport. Kao rezultat toga, igrač se već od ranog doba suočava s pojmovima pobede i poraza. Neki to smatraju surovim, ali smatram da su to osnovni elementi života, a sport pruža bezbedno i kontrolisano okruženje da se sa tim izazovima upoznaju, suoče i na kraju ih prihvate kao sastavni deo odrastanja“ – objašnjava Ivan Petković.

„Za razliku od grupnih sportova, gde igrač može biti samo deo tima sa određenom ulogom, u tenisu sve zavisi isključivo od njega – ono što započne, mora i da završi, čak i kada bi najradije pobegao ili se sakrio iza nekoga.“

Smatram da su pojmovi pobeda i poraz osnovni elementi života, a sport pruža bezbedno i kontrolisano okruženje da se sa tim izazovima upoznaju, suoče i na kraju ih prihvate kao sastavni deo odrastanja – objašnjava Ivan Petković

„Još jedna specifičnost dečjeg tenisa jeste da na turnirima igrači uglavnom sami sude tokom svojih mečeva, što nije prisutno ni u jednom drugom sportu. To ih stavlja pred ozbiljne moralne izazove, jer u početnim fazama takmičarskog tenisa može doći do popuštanja impulsima i donošenja odluka u svoju korist. Međutim, do 16. godine ta moralna crta karaktera obično se učvrsti i kod sportista, a kasnije i kod bivših sportista, često se prepoznaje kao jak osećaj za pravdu – čak i na sopstvenu štetu.“

Koji su najčešći izazovi prilikom treniranja male dece? Kako se kod njih prepoznaje talenat i šta u ranom periodu određuje da li je neko za profesionalno bavljenje tenisom?

„Tenis je sport u kojem je period od početka bavljenja do prvih značajnih rezultata verovatno najduži među svim sportovima s loptom – u proseku oko tri godine. Zato je najveći izazov usaditi deci ljubav prema tenisu koja će biti dovoljno jaka da ih održi kroz taj period. Mi to pokušavamo da olakšamo kroz naš „Tennis Heroes“ program.“

„Nikada nisam pribegavao davanju prognoza tipa: ‘Ti si neverovatan talenat i bićeš šampion‘, što se često može čuti na teniskim terenima“ – naglašava Petković. „Roditelji vole da to čuju, ali umesto toga, u najboljem slučaju mogu reći da ne vidim nijedan razlog zašto to dete ne bi moglo da ostvari svoje snove u tenisu. To je jedina istina. Tek u dobi od 16 do 18 godina moguće je dati preciznije prognoze o potencijalu igrača.“

Neretko se ambicije roditelja prelivaju na dete. Koliko ste se susretali sa tim i kako se to rešava?

„U individualnim sportovima, uključujući tenis, pritisak roditelja često je veći nego u grupnim sportovima. Zbog neorganizovanosti sistema i neretko saveza koji se bave tenisom, roditelji su često primorani da preuzmu ulogu menadžera, iako o sportu nisu imali mnogo saznanja.“- objašnjava Ivan.

„Tenis zahteva veća materijalna ulaganja i odricanja, ali vreme i novac koji roditelji ulažu u svoje dete treba ceniti i doživljavati kao deo procesa, a ne vrednovati isključivo kroz rezultate na turnirima“ – naglašava Petković i dodaje da je najbolji način rešavanja ovog izazova otvorena i kontinuirana komunikacija sa roditeljima, kroz koju se informišu o svim fazama razvoja deteta, šta ih očekuje i kako da se na to pripreme.

„Naš region odlikuju nadprosečno talentovana i posvećena deca, ali i veoma loša infrastruktura. Ipak, deca sa Balkana, uprkos nedostatku uslova, generaciju za generacijom dominiraju svetskim sportom, uključujući i tenis. Delimično je to zbog činjenice da deca sa naših prostora vide sport kao moguću buduću profesiju ili priliku za studiranje u inostranstvu, ali postoji i taj faktor X – specifična mentalna snaga i upornost.“ – kaže naš sagovornik.

„U poslednje dve decenije došlo je do otvaranja regiona ka svetu, čime su troškovi putovanja po turnirima značajno smanjeni. To daje pravo na optimizam da će se i posle generacije predvođene Novakom Đokovićem pojaviti novi talenti, koji upravo prve korake na međunarodnoj sceni prave na turniru „Teniske Nade“, na šta smo beskrajno ponosni.“ – zaključuje Ivan Petković.